Šengen zona je zona odnosno područje koje čini 26 evropskih zemalja koje su potpisale Šengenski sporazum i Šengensku konvenciju kojima se, između ostalog, reguliše ukidanje granične kontrole međusobnih granica država potpisnica, ali i pooštrava pogranična kontrola sa zemljama koje ne pripadaju Šengen zoni.
Ovde možete pročitati listu zemalja koja pripadaju Šengen zoni, a to su:
Austrija, Belgija, Češka republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Island, Italija, Letonija, Litvanija, Lihtenštajn, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka republika, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Hrvatska.
Teritorije država potpisnica Šengenskog sporazuma se ne poklapaju u potpunosti sa teritorijama država koje pripadaju Evropskoj Uniji. Konkretno, Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn ne pripadaju Evropskoj Uniji ali jesu potpisnice Šengenskog sporazuma.
Sa druge strane, određene zemlje poput Rumunije i Bugarske se već neko vreme nalaze u statusu pridruživanja Šengen zoni, pa je i pitanje vremena kad će doći do proširenja teritorija Šengena.
Zabrana ulaska u Šengen zonu
Zabrana ulaska u zemlje Šengen zone po pravilu se upisuje u SIS II (Schengen Information System) kojim činom lice postaje nepoželjna osoba na teritoriji Šengena. U najvećem broju slučajeva, licu kome je izrečena zabrana ulaska, nadležni organi u pasoš (ili drugi putni dokument) upisuju odgovarajuću slovnu oznaku.
Postupak povodom brisanja zabrane ulaska u zemlje Šengen zone vodi se pred nadležnim organom države koja je izrekla ovu zabranu, i odlučuje o istoj. Ovaj postupak odlikuje visok stepen zaštite podataka ličnosti, i može ga pokrenuti samo opunomoćeni advokat ili konkretno lice koje je dobilo zabranu ulaska.
Zabrana ulaska u zemlje Šengen zone nije nimalo naivna i njeno brisanje ne predstavlja lak zadatak, ali neka bolja advokatska kancelarija može vam pružiti pravnu pomoć u vezi zabrane i ukidanja same zabrane ulaska u Šengen zonu.
